Piše: E. T. Hardy
Tko me zna, zna da sam lud. Lud kao netko ko neće prezati da dobije nešto što želi, na bilo koji način, pa makar i prljav. Mrzim lažove. Prezirem laž. Mrzim kada neko kasni na dogovoreni sastanak. Isto tako ne volim ni one koji se ne pridržavaju dogovora. Sjedim za šankom u baru hotela “Edison” na Times Square-u i pitam se kako sam ja, kao takav, dospio u ovu situaciju. Pogledom potražim šankera koji se nalazi na drugom kraju šanka i mahnem mu.
– Još jedan viski – kažem, a on samo klimne glavom i već hvata flašu.
– Neka bude dupli – predomislim se.
Ne mogu vjerovati da su me ispalili. Mjesecima moj tim pregovara sa kozmetičkom kućom “Lush” iz Chicaga. Mislio sam da su pregovori krenuli na bolje kada su zakazali sastanak i to ni manje ni više nego u New Yorku. Nije problem. Došao sam osobno iako se tim stvarima bave moji pomoćnici. Ali, potrošio sam tri jebena sata leta od Miamia do New Yorka da bi oni u zadnji tren otkazali sastanak. Bez objašnjenja! “Bijesan” je blaga riječ kako se sada osjećam.
Ne znam jesam li više ljut što su me idioti iz “Lush”-a ispalili ili što me jebeni šanker ne primjećuje.
Medjutim, kada sam malo bolje pogledao, skontao sam zašto sam šankeru nevidljiv. Ispred njega, na sasvim suprotnom kraju šanka od mog, sjedi neka ženska i on joj joj se upucava. Ok, ako ćemo se tako igrati. Ustanem, uzmem svoju praznu čašu, zaputim se na drugi kraj šanka i sjednem na stolicu pored ženske. Šanker me upitno pogleda.
– Pošto vidim da svu pažnju posvećujete ovom dijelu šanka, rekoh da se premjestim – gurnem čašu prema njemu i kažem – Dupli viski.
O, da, dečko je malo popizdio. Pa i ja sam – ali ko me pita.
Čujem da se ženska pored mene malo nasmijala.
– Šta je smiješno? – pitam dok uzimam čašu od konobara koji se istog trenutka okreće i odlazi poslužiti lika koji je sjeo tamo gdje sam ja maločas sjedio.
– Uništio si mi svu zabavu – oglasi se ona, a mene obuzme blaga jeza od njenog glasa.
– Ja tebi? – krenem na “ti” bez pardona, jer je ona prva počela.
-Daaa – rasteže i ja pomislim “Ova je pijana jebeš mi sve“.
– Samo sam htio moje piće – zaključujem kao nezainteresirano, a u sebi se borim da porivom da je pogledam.
– A da. Ti si htio – sa naglaskom na “ti”.
– Šta to treba značiti? – upitam i nagnem svoj viski.
– Znam ja tipove poput tebe. Nije vas briga za druge, za njihove osjećaje. Samo vi pa vi – nagne i ona neko svoje ženskasto piće i nastavi: – Vi na prvom mjestu, pa deset mjesta prazno, pa onda svi ostali. Visoki, mračno seksi, puni novaca, ne pitate nego zahtjevate. Što vidite, to želite i dobiti, pa makar gazili preko mrtvih tijela, ne obazirući se na druge.
Ok, ovo sad postaje čudno. Ženska me pročitala, skenirala jednim pogledom, ako me uopće i pogledala. Takav sam uistinu. Baš takav kako kakvim me je opisala. Dobro, ima još par detalja, ali o tom po tom…
– Misliš da sam mračno seksi?
– Ti si od svega čuo samo to!? Nije to poenta – frknula je.
– Nego šta je? Trebao sam pričekati da te ovaj mali žutokljunac upeca, da se nađete negdje poslije njegove smjene i da se kresnete? Šta misliš? Da li bi te zadovoljio?
– Hm… ne vjerujem. Snažan jeste, mlad – trenutak kao da se zamislila. – Ne – kaže – ne bi me zadovoljio.
– A da li bi te jedan mračno seksi zadovoljio? – lud sam što ovo pitam, a nisam joj ni lice vidio. Možda je neki ružna, jebote! O Bože, trebao sam samo šutjeti i uzeti svoje piće ili otići u sobu.
– Nudiš se? – upita bez blama i tek tad se okrenem prema njoj i pogledam je. Ne gleda u mene, pa joj vidim samo profil. Mali prćast nosić i dugačke trepavice, crna ravna kosa malo ispod ramena. Spustim pogled dolje i vidim da je u kratkoj crnoj suknjici koja obavija, pa, izgleda lijepe batkiće. Opet krenem pogledom gore i skontam da joj svilena bijela košulja krije lijepe trojke.
Hmm… kad mi je već propao sastanak, zašto da mi propadne noć? Malo zabave nije na odmet.
– Jesi li me skenirao propisno? – reče i okrenu se prema meni i u tom trenutku njene zelene oči nađu moje.
– O srećo, ja bih nešto drugo propisno uradio. Propisno bih te izjebao – govorim i pogledam u njene pune usne i već ih zamišljam oko svog druškana kako ostavljaju trag tog crvenog ruža koji nosi.
– Misliš? – odgovori mrtva ozbiljna, a ja se grleno nasmijem.
– O da… mislim da bi… – zadovoljno kažem.
Ona podiže upitno jednu obrvu i opet se okrene naprijed i nastavi piti. Druga bi se na njenom mjestu već bacila na mene, a ona ništa.
Pa… na ovo nisam navikao.
Uvijek je bilo dovoljno da pogledam ili samo pokažem prstom i išle bi za mnom kao hipnotizirane. Nije da se hvalim, ali tako je. Zašto sad ova ženska izgleda tako nezainteresirano? To me počinje polako živcirati. Zaustim da je pitam u čemu je njen problem, ali se ipak zaustavim. Ok, srećo, i ja ću tebe ignorirati.
Zovnem šankera koji je dolazi oprezno, gleda u nju pa u mene
– Sipaj dupli i ostavi flašu – on kimnu glavom, a ja ga zaustavim – i gospodjici šta pije.
Pogledam je krajičkom oka, ni mrdnula nije na ove moje riječi. Dečko donosi naručeno i odmah se udaljava.
Nastavljamo tako piti u tišini, ne gledamo se, a u meni kuha. Zašto? Do sad sam već mogao biti gore u sobi i jebati. Šta jebote ona glumata? Dodatno me razdražuje već nervoznog, živci mi rade, a po koži mile mravi.
Jebeni sastanak, jebeni “Lush”, jebeni konobar, a ova ženska što sjedi pored mene, nadam se, tek će biti jebena. Potrudiću se da to budem ja.
– Nisi odavde? – ne izdržim pa progovorim, ali ne gledam u njenom pravcu.
-Ne.
Kratko i jasno. Mala izgleda neće razgovarati sa mnom. E nećemo tako.
– Posao ili zadovoljstvo? – dosadan sam.
– I jedno i drugo. Ti?
– Posao.
– Samo? – tada se okrene i pogleda u mene.
– To ovisi o tebi, srećo.
Ne skidajući pogled sa mog, iskapi ostatak pića i ustade sa stolice. Zgodna je, nije mršavica, taman popunjena tamo gdje treba. Primakne mi se, pa jebote skoro se zalijepi za mene, crvenim noktima mi predje po vratu, blago zagrebe i pošalje male elektro šokove u mog druškana.
Sav se naježim i kad mi ona šapne pored uha: – Ako to ovisi o meni, “srećo“, očekujem te za … 20 minuta u sobi 604 – i ode, a za sobom ostavi miris badema.
I mog dignutog druškana.
Nešto nije u redu, razmišljam dok gledam u njenu oblu guzu kako odlazi od mene. Uvek sam ja taj koji tako odlazi. Uvek sam ja taj koji direktno poziva na seks.
Sada… Ova ženska me sašila. I nije mi baš drago.
Kada je izašla iz bara i iz mog vidnog polja, okrenem se ka čaši i flaši i sipam još jedan viski.
Pogledam na sat, imam još dovoljno vremena za jedan telefonski razgovor, a onda ću gore. Vadim telefon iz džepa i biram broj moj najboljeg frenda, desne ruke i mog zamjenika u korporaciji.
– Devine, šta ima? – javlja se Markus.
– Ništa, sjedim u hotelu. Propustio sam zadnji let.
– Odvjetnik mi reče da se nisu pojavili ovi iz “Lusha”?
– Ne. Ne znam u čemu je problem. Šta misliš o tome da unajmimo nekog da ih istraži? Počinju mi opasno ići na živce.
– Polako Dev, doći će to sve na svoje. Za dva-tri mjeseca najdalje osvajamo Njujork. Agent za nekretnine nam već traži stanove, čak štoviše, rekao je da će mi se javiti sutra sa nekim ponudama – Markus priča, a mene polako hvata nervoza.
Pogledam na sat i vidim da imam još vremena.
– E, pusti to. Da ti kažem, upravo sam sreo jednu žensku.
-Ti ženske srećeš svaki dan. Ova mora da je napravila nešto posebno čim mi je spominješ?
– Da, sašila me u startu. Ona je otprilike pa… ženski ja. Rekla u koju sobu da dođem, okrenula se i otišla.
– Ajoj brate! – počeo je da se smije – I šta ćeš sad?
– Šta “šta ću sad”? Sad idem jebati! – kažem, a on se i dalje smije.
– Samo naprijed! Idi i pazi šta radiš.
– Naravno da ću paziti!
– Ahahaha drž’ se brate! Idi vidim da si nestrpljiv.
– Jebi se – kažem mu i prekinem vezu.
Saspem ostatak viskija, platim i krenem ka svom odredištu.
Soba 604.
Ja sam na katu iznad, u apartmanu, ali nema potrebe da ona to zna.
Kucnuo sam na vrata, a nedugo nakon toga čuo njene korake. Kada je otvorila, gledala me je par sekundi i rekla: – Mislila sam da si se predomislio. Izvoli, uđi.
Pomaknula se i ja sam ušao. Klasična soba sa velikim bračnim krevetom. Vrata kupaone su bila otvorena i samo je svjetlo iz nje obasjavalo sobu. Taman. Skinem sako, prebacim preko fotelje i sjednem.
– Nešto za piće?
– Ako ćeš ti.
Ništa nije rekla, samo je produžila do bara, dok sam ja gledao kako vrcka zadnjicom. Odjednom sam se predomislio u vezi pića. Izvadila je dvije čaše i natočila nam viski. Kada mi je prišla i pružila čašu, jednom rukom sam je uhvatio za zglob, a zatim obje čaše polako odložio na stolić pored. Osjetio sam pod prstima da joj srce ubrzano kuca. Povukao sam je između mojih nogu. A zatim sam drugu ruku polako počeo da zavlačim pod suknju. Jebote, nema gaćice.
– Ipak nećeš piće? – tiho je rekla.
– Da, odlučio sam se za nešto zanimljivije.
– Za šta?
– Za ovo – rekao sam i rukom ispod suknje sam je stegao za guz.
Uzdahnula je i vidio sam da je neznatno razmaknula noge.
– Želiš me tu između?
– Mhm…
– Dobit ćeš me, polako – rekao sam dok sam polako rukom klizio ka njenom središtu i kada sam došao do cilja, jebote… curila je. Podigao sam joj suknju do struka i dobio lijep pogled na njenu friziranu mačkicu.
– Ne želim polako – dahtala je.
Dok sam je dirao dolje, ona mi je drhtavim prstima počela skidati kravatu, a zatim i raskopčala košulju.
– Sviđa ti se ovo, srećo? – rekao sam dok sam pumpao prstima u nju. Nisam znao gdje prije da gledam, u njenu mačkicu koja je bila ravno ispred mene ili gore u njeno lice koje je obuzimala strast.
Sklonim ruke sa nje, a ona me pogleda čudno.
– Skini se za mene… Polako…
Morao sam se zaustaviti sada, jer znam da bih napravio sranje. Želim ovo odraditi polako i uživati.
Još ošamućena, polako počne raskopčavati svoju košulju i krene korak nazad, a ja je zaustavim.
– Ne, tu ostani…
– A ti, kad ćeš se skinuti? – reče i odbaci košulju iza sebe.
– Ti ćeš me skinuti. Polako, ne žurimo. Noć je pred nama, srećo.
– Pa “srećo” – izmigolji se iz suknje – da skidam dalje?
– Ostavi samo štikle – jedva sam izgovorio kada sam je vidio samo u grudnjaku i štiklama.
Ova žena je… vrag. Dva vraga.
Okrenula mi je ledja i čučnula ispred mene.
– Moraš mi malo pomoći.
Polako, pazeći da joj ne dodirnem kožu, otkopčao sam joj grudnjak, smaknuo bretele i utisnuo joj poljubac u oba ramena.
Stavila je ruke na moja koljena i polako počela ustajati isturivši guzu k meni.
– A sad si ti na redu – okrenula se i izvukla moju već napola raskopčanu košulju.
– Svidja ti se ova igra, mmm? – rekla je kada je raskopčavala remen od hlača.
– Jako… – uhvatio sam je za bradu i primakao sebi. Nikada nisam probao tako slatke usne kao njene. Ljubio sam je lagano, a ona me je polako opkoračila na fotelji i pritisla svoje grudi na moja prsa. Prekinula je poljubac koji se oteo kontroli i upitala: – Imaš li kondom?
Dohvatio sam sako koji je u međuvremenu pao pored fotelje i iz unutrašnjeg džepa izvadio paketić.
– Pripremljen? – uzela je kutiju iz moje ruke, šta uzela – otela i izvadila jedan kondom.
– Uviek – posegnuo sam opet za njenim usnama i samo sam čuo cijepanje folije. Kunem se, onog momenta kada mi je dotakla druškana, htio sam svršiti. Polako je navlačila kondom, a ja sam prekinuo poljubac i zabacio glavu na fotelju. Dodiri ove žene su nevjerovatni i nikad se nisam osjećao ovako dobro. Kada se polako spustila na mene, oboje smo uzdahnuli.
– Tako si uska… – prošaputao sam glasom koji nije zvučao kao moj.
Ludio sam dok se polako dizala i spuštala niz mene. Usnama sam se obrušio na njene bradavice koje su mi bile ispred lica, a rukama sam joj stiskao guzove.
– Oo tako je dobro… – dahtala je dok je ubrzavala ritam.
– Polako, mala, svršiću…
– I ja ću – jedva je izgovorila i još više ubrzala. Njeni uzdasi, a uskoro i blagi krici su ispunili sobu. Nisam mogao prestati je dodirivati, ljubiti tu kožu koja je imala i miris i okus badema. Mislim da ću svaki put kad osjetim taj miris sjetiti se nje kako sjedi na meni dok se zabijam u nju.
Njene polusklopljene oči se me gledale, a njene savršene sise skakale pred mojim očima, savršenstvo.
– Ja, ja… jaa – prekinuo sam je jer sam malo podigao kukove i jače se zabio u nju.
– Šta, srećo… Reci i dat ću ti…
– Ja…svršiću…
Uhvatio sam je za guzove i podigao bez prekidanja kontakta naših tijela. Prenio sam je do kreveta u dva koraka, spustio na ivicu i ubrzao prodiranje u nju. Htio sam da cijeli hotel čuje kako vrišti dok svršava. Dodir ove žene mi je davao tako čudan osjećaj. Želio sam još dugo ostati ovako zakopan u njoj, dok ona vrišti i grebe me.
Htio bih da vrišti moje ime.
Ali… nismo se još predstavili jedno drugom. Ili jesmo?
Ujutro sam se probudio sam u krevetu. Nakon žestoke noći, u kojoj smo razmjenjivali samo uzdahe i uživanje, nisam uspio saznati njeno ime ni broj telefona.
Ali sam saznao da me opet želi vidjeti kada sam na svom sakou pronašao papirić na kome je pisalo: “16.6. ista soba”.
Bacio sam se nazad na krevet i sve o čemu sam mogao razmišljati je kako ću k vragu izdržati mjesec dana do ponovnog susreta sa mojom neznankom.
Priča je dio romana Narkotičan, čija je radnja spoj biznisa i erotike, a autorica ga je objavila na wattpadu i brzo postigla odličan rejting.